Početna » 206 ГОДИНА ОД УБИСТВА КАРАЂОРЂА, УБИЦУ САМЛЕО ВОДЕНИЧНИ ТОЧАК

206 ГОДИНА ОД УБИСТВА КАРАЂОРЂА, УБИЦУ САМЛЕО ВОДЕНИЧНИ ТОЧАК

ДАНАС се навршава 206 година од смрти вође Првог српског устанка Карађорђа Петровића. Ђорђе Петровић рођен је у селу Вишевац, код Раче Крагујевачке, 1768. године, а убијен 25. јула 1817. у колиби, у селу Радовању, код Велике Плане.

од Паланка данас
0 Коментар

Убијен је по налогу кнеза Милоша Обреновића, Карађорђевог кума, а усмртио га је поверљив човек другог Карађорђевог кума – Вујице Вуличевића. Сам убица Никола Новаковић био је киван јер му је Карађорђе ликвидирао брата током устанка.



Вожду је одузео живот на спавању, ударцем тупим делом секире у главу, после чега ју је одсекао и она је послата султану као доказ, у Цариград.

После убиства, Вујица Вулићевић је саградио цркву брвнару, названу у народу Покајница (данас женски манастир), а Никола Новаковић је убрзо изгубио разум и у једној несрећи га је самлео воденични точак.

Ђорђе Петровић је, иначе, рођен као једно од седморо деце Петронија (Петра) и Марице Живковић, који су се после Кочине крајине настанили у Тополи. Презиме Петровић добио је по надимку свог оца.

У рату између Турака и Аустријанаца, пред крај тог рата, 1787. године, ангажује се на страни Аустрије. По окончању сукоба добија унапређење и медаљу за храброст, да би се одметнуо у хајдуке као вођа хајдучке дружине.

Када су Срби подигли устанак, 1804. године, као одговор на турску сечу кнезова, Карађорђе, у то време већ угледни домаћин и трговац, долази на његово чело. За вођу је изабран средином фебруара 1804. године, на збору у Орашцу, а чином полагања заклетве постаје вожд.

Његов главни захтев био је да дахије напусте Београд и није пристајао ни на какве преговоре са њима. И иначе је важио за бескомпромисног и преког човека, који се није либио да нареди вешање рођеног брата због силовања.

Босански везир Бећир-паша дошао је као султанов изасланик да заведе ред у Пашалуку, али је наишао на чврст и одлучан отпор.

На тзв. Пећанској скупштини 1805. Србија је требало да преда Порти све захтеве. На инсистирање Карађорђа главни ултиматум био је да се укину феудални спахијски односи и уведе унутрашња аутономна управа у Београдском пашалуку. Пошто Турци нису пристали, сукоби су настављени.

Ослобођене су још три нахије, постигнута победа на Иванковцу 1805, а почетком идуће године устанак се шири. Средином 1806. разбијена је турска офанзива, забележена је велика победа на Мишару и Делиграду, а 1807. је уследила борба за ослобођење Београда.

Устанак је пропао 1813. године, Карађорђе је побегао у Аустрију, а следеће године се пребацује у Русију. Године 1816. придружио се грчком покрету за ослобођење, да би наставио борбу за протеривање Турака и из Србије.

Наредне године тајно долази у Србију не би ли се договорио са Милошем Обреновићем о заједничкој акцији. Тада је убијен. Наиме, Милош није желео нове борбе, а Карађорђев повратак носио је опасност од избијања сукоба. Уједно, Милош се бојао да би кум могао да преузме власт.

На свечаној церемонији, коју ће данас у подне предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, биће положени венци и одата почаст вођи Првог српског устанка. Церемонија ће се одржати у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, код Тополе. Венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола, као и удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept