Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је недавно годишњи извештај о здравственој исправности воде за пиће. У обимном документу, у коме су подаци обрађени по окрузима, односно областима по номенклатури и организацији коју користи Институт, Подунавски је међу бољима, поготово у односу на оне у Војводини, али ни овде није без проблема.
Од градских и сеоских водовода и водних објеката, а контролисано је 163 таква са 3.284 узорка. Од тог броја 249 узорака не одговарају квалитету који прописује Правилник о води за пиће, што је 7,4 одсто. Ако не неком чини да је и то много, шта рећи за Северни и Средњи Банат, где су ти проценти близу 100 – 978 односно 97,1 посто узорака је неисправно.
Што се тиче Подунавског округа, односно Подунавске области како је у извештају зову, најчешћи узроци микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних бактерија, а најчешћи узрок физичко-хемијске неисправности је повећана вредност за мутноћу.
Микробиолошка неисправност је утврђена код 54 од 3.288 узорака, а физичко хемијска код 197 од 3.046 узорака воде за пиће коју користе становници Подунавског округа.
Kонцентрација хлора је на свим узорцима воде из округа у нормале, 0,5 или мање од 0,5 милиграма по литру.
И, оно што је најбитније,овде у посматраној години није забележена ниједна, како се то стручно назива, хидрична епидемија, хоће рећи – вода ни у једном случају није била узрок неком иоле масовнијем обољевању.
