Поводом Светског АИДС дана, 1. децембра, УНАИДС позива да размотримо неједнакости које коче напредак у окончању пандемије АИДС-а. Слоган овогодишње кампање – „Изједначимо” је позив да заједничким деловањем омогућимо решавање неједнакости и помогнемо у окончању ове пандемије, са циљем да се до 2030. године оконча АИДС као глобална претња по здравље. Повећана рањивост на ХИВ често је повезана са правним и социјалним факторима, са изложеношћу ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним и квалитетним услугама превенције, тестирања и лечења ХИВ инфекције.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985. године, па закључно са 27. новембром 2022. године, у Србији су регистроване 4524 особе инфициране ХИВ-ом, од којих су 2152 оболеле од АИДС-а, док су 1192 особе инфициране ХИВ-ом умрле од АИДС-а, а још 144 особе инфициране ХИВ-ом су умрле од болести или стања која нису повезана са ХИВ инфекцијом.
У периоду јануар–новембар 2022. године дијагностиковане су и пријављене 152 особе инфициране ХИВ-ом, што је за четвртину више него у истом периоду прошле године (120 особа), али је за 13 посто мање у поређењу са истим периодом 2019. године (175 особа). Kао и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2022. године с познатим начином трансмисије), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним ХИВ-ом (86%) тако и међу оболелима (73%). Међу пријављеним дијагностикованим ХИВ позитивним особама у периоду јануар–новембар 2022. године било је 18 пута више мушкараца у односу на жене.
Највећи број дијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста 20–49 година (87% у 2021. години). Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима ХИВ инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 27% у 2021. години у односу на 22% у 2002. години).
Према званично доступним подацима у Србији је крајем 2021. године живело 3045 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да у нашој земљи 550 особа није знало да је инфицирано ХИВ-ом. Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије ХИВ инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ. Свако тестирање на ХИВ треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних да се донесе одлука да ли је прави тренутак за тестирање, али и да се препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је особа практиковала или које и даље упражњава и да идентификује личне могућности за спречавање инфицирања ХИВ-ом у будућности. С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи. Захваљујући терапији ХИВ инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација ХИВ-а.
