Лажна боловања је изузетно тешко доказати. Разлог томе јесте реч послодавца против речи запосленог који боловање користи. На Твитеру је недавно једна корисница представила случај своје пријатељице која се нашла у проблему због лажног боловања:
„Треба ми правни савет. Другарица ради у државној фирми, узела је боловање да би ишла на неко пунолетство, међутим правница која је не воли пошаље јој некакву контролу на врата? Ови је не нађу кући. Да ли постоји шанса да јој дају отказ? Не знам да ли је на неодређено“, написала је она на Твитеру.
На ову објаву људи су остављали бројне коментаре:
„Па суштински може рећи да је код родитеља кући лежала? Мислим колико је релевантно законом да мораш лежати баш у кући у којој зивиш јер си на боловању..
„То је кривично дело – фалсификовање службене исправе. Вама је нормално да обећавате фалсификоване документе?“
„Па ништа кад вам одбије фирма захтев за годишњи ви реците себи како је то добро и како ће економски тигар због вашег неизостанка да расте и одмах ће вам бити боље“, „Радим 23 године у Србији и није ми се десило да ми нити једна фирма у којој сам радио одбије захтев за ГО“, „Па…ваљда би требало да добије отказ? Мислим, ваљда нам је свима у интересу да таква особа добије отказ?
„Буквално све може да се деси. Све је ствар колико се неко заинатио. Требало је годишњи да узме и у том случају је најбезбедније“,
„Могу да јој дају отказ, имају основ. И реално, у Србији жене добијају отказ након породиљског, шта очекује“, били су неки од коментара корисника на Твитеру.
Treba mi pravni savet. Drugarica radi u drzavnoj firmi, uzela je bolovanje da bi isla na neko punoletstvo, medjutim pravnica koja je ne voli posalje joj nekakvu kontrolu na vrata? ovi je ne nadju kuci.
Da li postoji sansa da joj daju otkaz? Ne znam da li je na neodredjeno.— Ella (@elladukati) December 26, 2022
Лажно боловање и Закон о раду
Провером боловања запослених се иначе баве и бројне детективске агенције које нуде ову врсту услуге за 150 евра дневно и у ту цену је укључен излазак на терен, где се проверавају запослени да ли су код куће, али и корак више као што су разговор са комшијама и слично.
Злоупотреба боловања иначе спада у ставку Повреде радних обавеза или радне дисциплине. Члан 103. Закона о раду, став 5. који гласи:
„Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом.“
Уколико се утврди да је запослени користио лажно боловање и тиме довео у заблуду послодавца, чланом 179 Закона о раду дефинисано је да:
„[…] послодавац може да откаже Уговор о раду запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе […] и ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад.“
Забрињавајући подаци о броју лажних боловања
Лажна боловања у Србији узрокују милионске губитке послодавцима, привреди и буџету Србије, а одређена испитивања која су током задњих година спроводиле осигуравајуће куће показала су да је око 15% боловања потпуно неутемељено. Провера лажних боловања стога се често намеће као једини логични корак са позиције послодаваца. Процене су да је у Србији, од 280.000 боловања колико се отвори годишње, лажно чак око 15%. То значи да више од 40.000 радника сваке године одсуствује са посла, иако нема никаквих здравствених тегоба.
Разлози злоупотребе боловања
Разлози за узимање боловања међу радницима су различити. Неки то раде због незадовољства на послу, други због разних приватних обавеза, некада су чувене биле разне епидемије које су се поклапале с бербама малина, сетвом, туристичком сезоном, итд. Запослени уз помоћ лажних дознака, сређених преко везе код изабраног лекара, изостају са посла више од двадесет дана. Онда се врати на своје радно место како би избегао излазак пред лекарску комисију. И чим прође неколико дана, он поново јави да је болестан и не долази на посао.
Извор Мондо