Река Јасеница 16. јун око 11.00 часова
Киша и даље пада и житељи Карађорђевог насеља у Паланци су прилично узнемирини, поготово када виде слике широм Србије о изливању река и бујичним потоцима, који носе аутомобиле, путеве, улази вода у куће и плави поља.
Општински штаб за ванредне ситуације у Смедеревској Паланци прати ситуацију на терену током 24 сата и у сталном је заседању.
Од Штаба смо добили и званично саопштење у коме се каже:
После обилних падавина, претходне ноћи и током дана, у суседним општинама Тополи и Аранђеловцу у порасту је ниво локалних водотокова, река и потока, на подручју општине Смедеревска Паланка.
Иако је река Јасеница прешла квоту редовне одбране од поплава, за сада нема непосредне опасности од плављења Карађорђевoг насеља. Општински штаб за ванредне ситуације је у сталном заседању и уведена су двадесетчетворочасовна дежурств. Ситуација се прати из минута у минут, и грађани ће путем медија бити благовремено обавештавани о развоју ситуације на терену.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) упозорио је данас на обилне падавине широм Србије.
Kако наводи интензивне падавине очекују се у источној, централној и југоисточној Србији (20 до 40 мм), нарочито у првом делу дана, док се највише кише прогнозира за погранични део Борског округа ка Румунији (преко 60 мм), наведено је у упозорењу.
Упркос честим падавинама, нема разлога за страх од понављања апокалиптичних сцена које су задесиле нашу земљу у пролеће 2014. године.
– Тада је земља већ била добро натопљена, јер је то био четврти талас пљускова. А сада је ситуација другачија – имали смо благу зиму, пре тога сушу, почетак пролећа је био доста топлији… Дефинитивно, лето неће бити жарко као што је било прошле године, чак овог јуна биће нешто нижа температура него иначе. Али када се подвуче црта, 2023. ће ипак бити година са просечном количином падавина. Међутим, опрез је и даље неопходан, јер сцене које смо гледали претходних дана могу да се понове на истоку и југоистоку Србије. Могућа су изливања Млаве, Пека, Црног и Белог Тимока, Власине, Ветернице… – објашњава за „Политику” хидролог Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Дејан Владиковић. А ту је највећа опасност од локалних бујица које настају брзо, као последица јаких пљускова, силовите су и – кратко трају. Међутим, за то време могу да направе огромну штету. Подаци показују да у Србији има више од 12.000 бујичних водотокова, а отежавајућа околност је што су они у надлежности локалних самоуправа.
– Велике и средње реке називамо још и водама првог реда и оне су у надлежности Републичке дирекције за воде, „Србијавода” и „Вода Војводине”. У овим предузећима раде они којима је брига о рекама струка, док стање на потоцима и малим рекама, односно водама другог реда, зависи од тога да ли општине и градови имају стручни кадар. Често се дешава да, таман што се људи обуче, дође до смене локалне власти, а са тим долази и нова гарнитура људи који тек треба да прођу све обуке. Иако РХМЗ на време најави потенцијалну непогоду, у неким локалним самоуправама на упозорења обрате пажњу, а негде, нажалост, не – истиче Владиковић.
А какве могу бити последице игнорисања струке опомињу догађаји од пре девет година у Обреновцу. РХМЗ је, сећа се наш саговорник, издао упозорење три дана раније, али надлежне службе то нису узеле у обзир.
Корито Јасенице и Кубршнице је уређено након поплава 2014. године тако да вода сада несметано протиче и по дијаграму се види да има још прилично простора за пријем нових количина воде. Већу опасност тренутно представљају потоци који набујају и изливају се због велике количине воде.
Тренутни водостај реке Јасенице
