Тај правни акт службено утврђује друштвени и биолошки пол особе без обзира на стварни биолошки статус. Ради се о томе шта је на папиру, не на особи.
Документ се, након што га влада усвоји, шаље у парламентарну процедуру кроз Бундестаг. Ако све прође по плану коалиционе владе социјалдемократа (СПД), зелених и либерала (ФДП), нови Закон би требало да замени тренутно важећи Закон о транссексуалности из 1980.
Неке од одредби тог закона су већ стављене ван снаге консекутивним пресудама Врховног суда.
За подносиоце захтева више није неопходно да прођу кроз низ операција за промену пола да би њихов нови идентитет био нотиран у државном регистру. Такође, Врховни суд је из моментално важећег закона укинуо и одредбу да брачни пар мора да се разведе пре него што једна или обе стране промене статус у матичном регистру.
Kо сада у Немачкој жели да да мења службени пол, мора да суду предочи два психијатријска вештачења. Тај процес траје између пет и 20 месеци и кошта око 1.800 евра.
Са новим Законом о родном самоопредељењу влада намерава да тај процес битно поједностави и убрза. Kо жели да службено припада неком другом полу, не свом биолошком – оном који је имао/ла у тренутку рођења, само треба да информише локалну матичну канцеларију и сачека три месеца. Остало је аутоматика.
Избор који стоји на располагању је 1. мушко, 2. женско, 3. различито/диверс.
Старосни лимит практично не постоји. Деца испод 14 година могу да траже службену промену биолошког статуса уз сагласност родитеља. Млади између 14 и 18 година могу да укњиже нови пол и без пристанка родитеља, односно и против забране родитеља. У случају озбиљнијих конфликата одлучује судија за породично право.
Једина обавеза за оне који на тај начин мењају пол је да морају да живе с том одлуком 12 месеци, а онда се по жељи могу вратити у стари биолошки или изабрати неки други. Све то онолико често колико особа жели. Операције, хормонски третмани и оптичко приближавање изабраном полу нису неопходне. Довољно је да се држави саопшти ново стање ствари.
Треба напоменути да се све промене родног статуса односе на декларативну изјаву подносилаца захтева, не на њихов реални биолошки статус.