У марту ове године, према подацима Министарства финансија, реална зарада у просеку мања за 1,5 одсто него пре годину дана.
Kонтинуиран пад зарада: Пад реалних зарада у Србији започео је у октобру прошле године, када су зараде биле реално мање за 0,8% у поређењу са октобром 2021. године. Тренд се наставио, па је у марту ове године реална зарада у просеку била мања за 1,5% него пре годину дана. Смањење пада због смиривања инфлације: Смиривањем инфлације, пад реалних зарада смањен је на 0,1% за првих шест месеци према подацима из августа. Погођени сектори: Посебно су погођени запослени у јавном сектору, где је нето зарада у марту 2023. била реално мања за чак 5,4% него годину дана раније. Јавна предузећа су посебно у тешкој ситуацији са падом зарада од 13,8%.
Посебно су погођени запослених у јавном сектору: нето зарада је у априлу 2022. године била за 3,3 одсто мања него у априлу 2021. године, да би у марту ове године била реално мања за чак 5,4 одсто него годину дана.
Најгоре су прошли запослени у јавним предузећима, којима је зарада у марту чак за 13,8 одсто нижа него пре годину дана.
Образовање и култура: Сектор образовања и културе бележи континуиран пад стандарда већ 18 месеци, са кумулативним падом од више од пет одсто у марту 2023. године у односу на 2021. годину.
У сектору образовања и културе, реални пад нето зарада почео је још у септембру 2021. године, тако да они већ 18 месеци сваког месеца бележе пад стандарда.
Здравство: Здравство такође доживљава значајан пад реалних зарада, са кумулативним падом од 8,7% за две године у марту 2023. године.
Здравство је такође жестоко страдало: реална зарада је почела да пада још у децембру 2021. године. Kада се израчуна кумулативан пад за две године, у марту 2023. године реална зарада у здравству нижа је за 8,7 одсто.
Пензионери: Пензионери су једини који су делимично профитирали због ванредних повећања пензија у марту ове године, али то надокнађује претходни пад пензија од 3,4% у марту 2022. године. Kумулативно, реални раст пензија је свега 1,4%.
Ови подаци указују на озбиљан економски изазов у Србији, са нагласком на негативном утицају на зараде запослених, посебно у јавном сектору.
Нова економија