Грујичићева је за Танјуг рекла да је овим поводом ресорно министарство урадило све оно што је обећало и што је било у његовој надлежности.
– Републичка стручна комисија за ментално здравље је у сарадњи са законодавством направила предлог промена Закона о менталном здрављу где смо управо предвидели те малолетнике који правно не одговарају за своје поступке, али који су учинили злочиначка дела – објаснила је Грујичићева.
Министарка је додала да су то деца која дефинитивно имају ментални поремећај и која треба да се лече.
– Као што знате, у психијатријским болестима, као и у биолошким постоје излечиве и неизлечиве болести. Ми имамо људе који су годинама у психијатријским клиникама, јер ниједан лек не може да им помогне, а процењено је да су опасни и по себе и по околину. О томе неће одлучивати ни министар здравља, ни председник државе, ни премијер, већ струка. Када су малолетници у питању, дечији неуролози и психолози – навела је Грујичићева.
Наводи да у Србију постоји троје малолетника који су починили тешка кривична дела.
– Један из Новог Сада који је напао мајку и дете, други из Ниша, који је сада у Лази Лазаревић, који је убио свог друга – рекла је Даница Грујичић, додајући да је трећи малолетник који је починио злочин у Основној школи „Владислав Рибникар“ и да је он у Институту за психијатрију за децу и омладину.
Како је додала, да ли ће они бити излечени или не, није тема закона.
Грујичићева је нагласила и да јој није јасно зашто измена закона која је прошла јавну расправу није усвојена и да подржава и разуме родитеље страдале деце због чега су незадовољни.
– Никаквог разлога није било да се не усвоји закон. А зашто се то десило, мораћете да питате више инстанце од мене – рекла је Грујичићева.
Министарка је оценила и да је требало усвојити и Закон о кредиту Светске банке помоћу кога би могло да се крене у набавку магнетних резонанци, линеарних акцелератора и да почну да се граде амбуланте по селима.
– Желимо да покријемо све рејоне, гледамо списак са пописа становништва – где треба да буде покретна амбуланта, где не. Не можемо одржавати зграде тамо где имамо 10 становника – рекла је Грујичићева и додала да би можда требало те објекте адаптирати и дати некој породици која нема где да живи.
