Метеоролог Иван Ристић каже да ако буде поново суперћелијских олуја, оне ће се догодити поново у јулу. Према његовим речима, све упућује на то да можемо да их очекујемо, а на питање како је могуће предвидети раније јако невреме са орканским ветром, могуће и са градом, такозвану суперолују, каже да ће се то прецизније знати тек крајем јуна.
– Треба пратити температуру мора и океана, пошто ће оне дефинисати да ли ће бити суперћелијских олуја. Рецимо, ако крајем јуна одемо на Јадранско или Егејско море и у воду уђемо лагано, без стреса и потребе да се лагано угрејемо, и ако температура морске воде већ тада буде 25-26 степени, велике су шансе да ће током јула бити суперћелијских олуја -каже Ристић.
Објашњава да је граница за суперћелијску олују одређена са температуром мора од око 27 степени Целзијуса, а прошле године је температура Јадранског мора достигла и 29 степени почетком јула, због чега смо и имали 13. и 19. јула проблема са олујом.
– Већ крајем пролећа и почетком лета ћемо отприлике знати како ствари стоје, али за сада се не чине добро пошто је море топло. Ове године се није претерано ни хладило, а Атлантски океан сада бележи максималну температуру икада забележену. Извориште голфске струје, близу афричке обале, најтоплије је икада и то додатно подгрева опасност која може током лета да се деси – каже Иван Ристић.
Ристић објашњава да су главне карактеристике суперћелијских олуја:
- суперћелије су дуговечни ротирајући олујни облаци, системи великих, пространих размера и пречник суперћелије се креће између 20 и 50 километара, а може трајати и до неколико сати
- често су извор екстремних временских појава као што су олујни ветрови, град, поплаве, чак и торнада
– Главна разлика између олује и олује суперћелије је присуство смицања ветра са висином. У јужном делу Европе и широм Балканског полуострва, током јула и почетком августа 2023. постојали су повољни услови за формирање оваквих олуја. Имали смо веома топао и нестабилан ваздух пун водене паре, који је “гориво” за олује – каже Ристић.
– Тог 13. јула се олуја развила у Словенији и трајала је преко 12 сати, захватила је пет земаља укључујући и Србију. Прешла је између 1.200 и 1.500 километара. Ова олуја је једна од најдуговечнијих праћених у Европи. Наиме, формирала се у југозападној Словенији, наставила је да се креће преко источне и североисточне Хрватске, преко јужне Мађарске, северне Србије и преко јужне Румуније, да би се коначно разишла у западном Црном мору – каже Иван Ристић.
Подсећа и на олују која се догодила прошле године 5. августа.
– Циклон који се формирао у Ђеновском заливу померио се из северне Италије у Словенију и Хрватску и наставио да се креће даље ка североистоку. Током проласка хладног фронта овог циклона преко Јадранског мора, прикупљена је велика количина влаге која је била “гориво” за развој и јачање олује. Добро развијен систем облака прво је прекрио запад Србије, а затим се фронтална зона постепено померала ка истоку и покрила је целу земљу. Ово невреме изазвало је град величине лешника до величине тениских лоптица у различитим деловима Србије – подсећа Ристић.
Суперћелијска олуја се креће врло брзо и често је њен смер непредвидив и то је једна од њених одлика зато што је везана за јаке висинске ветрове. Како су метеоролози раније објаснили, у Србију суперћелијски облак најчешће долази са запада и југозапада, јер је то доминантан пут продора влаге нама са Атлантика.
Најчешће је ношена висинским ветровима западним, а колико ће бити јака зависи шта под тим подразумевамо, јер некада то може да буде само крупан град, а некада само обилна киша, а некада је праћена страшним ударима ветра, али, знатно је јача од обичних олуја које познајемо.
Код нас и у региону не постоји категоризација олуја, јер нису честа појава.
Иако су многи прошле године поредили суперћелијску олују са атомском бомбом, већина стручњака је негирала ту тврдњу, јер “олуја ослободи енергију која може да буде еквивалент атомске бомбе по количини енергије, али не по ефектима”. Енергија коју олуја ослобађа и потроши је врло мала док стигне на тло. Троши се у атмосфери на процесе испаравања, кондензације, сублимације, разне топлоте, али није снаге атомске бомбе.
(Блиц)
