Из „Батута“ наглашавају да се, након вишенедељног поста, већина људи враћа уобичајеној исхрани, не водећи рачуна о чињеници да се њихова исхрана у периоду поста умногоме разликовала од уобичајене исхране и да се за време поста из исхране избацују намирнице животињског порекла и да основу дневне исхране чине воће, поврће, житарице и риба.
Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне зачињене хране, међутим, по завршетку поста, наводе из „Батута“, на празничној трпези сачекаће нас све оно чега смо се, у току
Воће, поврће, житарице и риба биће замењени месом, печењем, ролатима, салатама са мајонезом или павлаком, колачима са чоколадом, а на празничној трпези ће се наћи и алкохол.
„Уколико уз овако калоричан оброк заборавимо на умереност, могу се јавити мучнина, надутост, бол у стомаку. Да би се спречио настанак здравствених проблема, прелазак са посне на уобичајену, мрсну храну треба да буде постепен. Важно је да се уносе мање количине хране које су распоређене на три до пет оброка у току дана“, упозоравају из „Батута“. поста, одрекли.
Додаје се да увођење меса у исхрану треба започети са пилетином, ћуретином, уз обавезно задржавање рибе у јеловнику бар два пута недељно. Што се тиче млека и млечних производа, прво треба увести млад сир, јогурт, кисело млеко, односно млечне производе са нижим садржајем млечне масти. У периоду адаптације на мрсну храну треба и даље да једемо воће, салате, кувано поврће, житарице, орашасте плодове.
У периоду преласка са посне на мрсну храну важно је и да водимо рачуна о начину припреме хране. Кувана, динстана храна, спремљена са мањом количином уља, лакша је за варење од поховане и пржене хране, која иначе не би требало да нам буде избор када је реч о припреми хране.
Веома је важно водити рачуна и о количини хране коју уносимо, нарочито у овом периоду. Празничној трпези тешко је одолети, али уколико једемо умерено, нарочито после поста, можемо избећи бројне здравствене проблеме.
Dnevnik
