Још се води полемика да ли ће се користити као жута трака или као возна трака за превоз моторних возила.
Жута трака кроз престоницу није неуобичајена појава, и возачи у Београду већ су се на њу навикли. За оне који се ретко с њом сусрећу, ево неких упутстава.
У Београду, већина жутих трака је забрањена за сва возила осим за возила градског саобраћајног превоза, таксија и возила хитне службе. Међутим, то важи само у одређеним временским интервалима током дана. Та временска одредница „од-до“ постоји у седам улица у граду које имају жуту траку. Које је то време, зависи од одређене улице и прописа, али је у свакој улици јасно назначено од кад до кад важи такво правило.
Имајући то на уму, уместо да се возачи гурају у две траке, саобраћај би значајно могао да се растерети, а гужве да се смање када би возачи приватних аутомобила користили ту могућност.
Период у коме је свима осталима осим јавним градским службама забрањено кретање жутом траком, углавном је за време јутарњег и поподневног шпица. Тако је од 7 до 9 сати ујутру и од 14 до 18 сати поподне, вожња у жутој траци забрањена.
Међутим, то правило може да се заобиђе ако се, у шпицу направи толика гужва да саобраћајци усмеравају саобраћај. То се често дешава у поподневном шпицу на Бранковом мосту, где полицајци стоје на почетку жуте траке и усмеравају возаче приватних возила да могу да се крећу том траком. Тако се велике гужва значајно растерећују.
Међутим, уколико то није случај, ево колико треба да платите ако вас сними камера, а оне су у Београду постављене на скоро све велике саобраћајнице.
Непоштовање ових правила возача може да кошта и до 5.000 динара. Водите рачуна о томе да и у мањим улицама постоје камере, као и „око соколово“, које је уведено и у неке друге градове, међу којима је и Нови Сад.