Početna » ДА ЛИ СЕ ЈАЈА ФАРБАЈУ НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, ПЕТАК ИЛИ У СУБОТУ? Етнолог решио мистерију, само овако је исправно

ДА ЛИ СЕ ЈАЈА ФАРБАЈУ НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, ПЕТАК ИЛИ У СУБОТУ? Етнолог решио мистерију, само овако је исправно

На Косову је од давнима била позната традиција лепог украшавања јаја

Последња (страсна) недеља пре Ускрса је посвећена припремама за највећи хришћански празник, спрема се храна и фарбају се ускршња јаја. Уобичајено је да то буде на Велики петак, међутим, у неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велику суботу, јер на Велики петак не треба ништа радити у кући, већ дан провести у молитви.



Етнолози ипак кажу да не можете много да погрешите, јер се јаја према нашим обичајима, могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.

„Јаја се фарбају на Велики петак, понегде и на Велики четвртак“, потврдио је за Данас Саша Срећковић, етнолог, из центра за нематеријално културно наслеђе Етнографског музеја у Београду, а открио је још неке занимљивости о традицији украшавања јаја у Србији.

Традиционални мотиви и слова

„На јајима преовлађују биљни и геометријски мотиви (детелина, ђурђевак, лала, ружа, лист јагоде). То је углавном због пролећа и обнављања природе, који се поклапају с периодом Васкрса. Нешто су ређе (барем у нашој збирци у музеју) представе животиња (пиле, зец, рибе) које такође представљају обнову живота, али посредством претходне ритуалне жртве (некада се на Велики петак убијао зец, па се појео за Васкрс), каже Срећковић.

Још су ређи мотиви с људским ликовима, али се ради о веома старим мотивима (нпр. лик невесте с Косова и Метохије, као симбол плодности, или лик орача с ралом и воловима на ускршњем јајету из Шапца).

Уз то често иду писане поруке ХВ ВВ (Христос воскресе ! Ваистину воскресе !), особа која шара понекад упише своје име или име или иницијале особе којој је намењено; година шарања такође.

На Косову је од давнима била позната традиција лепог украшавања јаја (углавном су геометријски и зооморфни мотиви). Често се на јајима из ових крајева појављивало и дрво живота.

Фарбање јаја за Ускрс у Србији

„Бојено јаје наговештава радост, живот, трајање, ускрснуће из мртвих и живот небески, љубав и поштовање“, каже проф. др Весна Марјановић, етнолошкиња и антрополошкиња, која је за Нову говорила шта заправо значе ускршњи обичаји, зашто фарбамо јаја, али и шта све то говори о нашем друштву и начину живота кроз векове.

„Црква је званично прихватила бојење јаја тек од 12. века. У јужнословенским крајевима, као и у Србији, помињу се бојена јаја у 16. веку. Највероватније бојена јаја, посебно обојена црвеном бојом, имају старије порекло од шараних јаја јер се помињу и у загробним култовима код старих европских народа од 4. века нове ере. Посебан значај у народу имало је и задржало се до данас црвено јаје. А та првобитна црвена боја у прошлости се до почетка 20. века добијала из корена биљке броћ тако што се корен ове биљке кувао. Касније су јаја бојена у варзилу. И друге природне сировине, најчешће биљке, коришћене су за бојење, попут кувања јаја у води у којој су потопљене љуске црног лука, лишће ораха или спанаћа, коприве, цвет маслачка, чађ. Данас се јаја боје помоћу куповних анилинских боја и боје се, поред црвене, и у зеленим, плавим, жутим, љубичастим, и другим тоновима.“

Прво обојено јаје – чуваркућа

„Прво обојено јаје у Србији назива се чуваркућа, чуварак (Војводина), крсташ (Пећ), страшник (Призрен), измамак (околина Лесковца), чобан (Чајнич). У прошлости су чували и црвену боју у којој је бојено прво ускршње јаје до наредног Ускрса. Све је то заједно имало одређено апотропејско значење за домаћинство и укућане. Веровало се да штити од свих облика зла, злих демона. У традиционалној култури српског народа није свако могао да боји јаја. То је чинила жена за коју се држало да је ритуално чиста“, каже др Марјановић.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept