Грађани који отплаћују кредит у еврима са променљивом каматом најбоље знају колико је инфлација узела маха и у банкарском сектору, јер су им рате значајно порасле. Ипак, дужници би коначно могли да чују добре вести, с обзиром на то да из Европске централне банке стижу најаве о смањењу референтних каматних стопа, које директно утичу на рате свих кредита у еврима.
Ту, према мишљењима стручњака, није крај, јер је очекивано да ову одлуку „прати“ и Народна банка Србије, те да смањи своје кључне камате, а то доноси мање рате за кредите и у динарима.
Главна тема за све дужнике, већ готово две године, јесу превисоке камате које су, услед растуће инфлације – вишеструко скочиле. Након дугог раста, оне би ипак, судећи према најавама највише европске инстанце, коначно могле да падну. Представница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард рекла је да ће ова финансијска институција у јуну вероватно смањити референтне каматне стопе, с обзиром на то да је инфлација у еврозони обуздана. Очекивано је да на седници која ће се одржати 6. јуна, ЕЦБ смањи кључне камате за 0,25 одсто.
„Стварно сам уверена да имамо инфлацију под контролом. Прогноза коју имамо за следећу годину и годину након тога стварно је врло, врло близу циља (два одсто) , ако не и на самом циљу. Дакле, уверена сам да смо прешли у контролну фазу“, рекла је Лагард.
Битна одлука за кредите у еврима
Европска централна банка је још 2022. године, због растуће инфлације у еврозони, почела са подизањем кључних каматних стопа, које утичу на висину еурибора – каматне стопе по којој европске банке међусобно позајмљују новац. Он је, дакле, кључни фактор који утиче на висину свих банкарских позајмица у еврима.
Најпогођенији су били свакако корисници стамбених кредита, јер су они готово по правилу индексирани у еврима, а рате су у старту, без икаквих „трзавица“ на финансијском тржишту, велике. Корисници фиксних камата били су поштеђени, али они који су се задужили са варијабилним стопама, које се, у зависности од кретања на тржишту, мењају на сваких три или шест месеци, стрепели од нових вести из ЕЦБ.
За њих је олакшавајућа околност тренутно то што је Народна банка Србије (НБС) ограничила камате на стамбене кредите, тако да оне до краја године не могу да расту. Ипак, друге врсте позајмица које такође могу бити у еврима, попут кеш кредита, оних за рефинансирање или куповину аутомобила, нису обухваћене овом одлуком.
Шта смањење камата значи за дужнике?
Како каже професор Београдске банкарске академије др Зоран Грубишић, сасвим је очекивано да кључне камате у јуну буду смањене за 0,25, а до краја године за 0,75 одсто. Еурибор, који сада износи 3,819 (тромесечни), односно 3,784 одсто (шестомесечни), пре раста камата, на почетку 2022, био је „у минусу“, па су камате за стамбене кредите биле мање и од три одсто. Тешко је предвидети да ли би у скоријој будућности могао да се врати на тај ниво.
Саговорник Нове каже да би до краја године могао да падне на око три процента. Иако то корисници кредита у еврима, конкретно стамбених, неће осетити до краја године, с обзиром на ограничење НБС, тренд пада камата сигурно креће.
„Тај тренд ће се наставити у 2025. години и тада ће и камате на стамбене кредите почети да падају. Пре тога неће, због ограничења НБС, али ако она не продужи ту одлуку, на почетку године могао би да се деси чак и благи раст рата. Међутим, то би било привремено, јер је очекивано да камате осетније почну да падају тада“, каже Грубишић.
Да ће камате коначно почети да падају, недавно су рекли и сами бакари. Тако је члан Извршног одбора Ерсте банке Никола Стаменковић на недавно одржаном Копаоник бизнис форуму рекао да би половином године могло да дође до првих снижавања.
„Након ЕЦБ, референтну каматну стопу ће смањити и НБС. Прво смањење ће вероватно бити за 0,25 одсто, а онда и за 0,75 или један проценат“, навео је Стаменковић.
Добре вести и за кориснике динарских кредита
Према речима професора Грубишића, очекивано је да НБС „прати“ одлуку ЕЦБ, те да смањи кључне камате, које утичу на рате динарских кредита.
„То је и више него очекивано, НБС ће сигурно пратити и са ‚закашњењем’ смањити камате“, закључује саговорник.
Иначе, НБС је донела одлуку да замрзне номиналне каматне стопе у периоду од октобра 2023. до краја 2024. године, и то на ниво од 4,08 одсто за старе кредите, док нови дужници плаћају банкарску маржу од 1,1 одсто, на коју се потом додаје еурибор и тако се долази до номиналне камате од око пет одсто. Што се фиксних камата тиче, номилана камата може да буде највише 5,03 одсто.
