Ипак, после фрапантне експлозије, од почетка ове године ствари су почеле полако да се враћају у какву-такву нормалу, па је број крађа, бар на територији Београда, за прва два месеца пао за 41 одсто.
Што се тиче остатка Србије, бројке нису тако драматичне, али оно што већ годинама остаје непознаница јесу тзв. ситне крађе – оне код којих је вредност узете робе мања од 5.000 динара.
Будући да починиоце ових дела тужилаштво не гони по службеној дужности, осим када је у питању џепарење, већ оштећени мора сам да покреће поступак, све се обично заврши на оној старој „Појео вук магарца“. Судски процеси су скупи и дуготрајни, па се покрадени најчешће не обраћају ни полицији, а камоли суду, јер за то немају ни новца, ни живаца.
Генерално, на мети лопова налази се – све. У градовима, из продавница, узимају све оно што касније могу да препродају на пијаци. У „топ три“ артикла спадају туњевина, кафа и чоколада. Лопови износе и дезодорансе и козметику, вакуумирана паковања хране, пиће, па чак и кондоме. Толико су се усавршили да скидају зујалице, пребацују скупе ствари у амбалажу далеко јефтинијих, носе тзв. лаке ометаче аларма или, просто, поједу робу у самој радњи.
На селима најчешће краду дрво, нафту и бензин, табле сланине или сушену шунку, делове аутомобила и пољопривредних машина, бицикле, дрва за огрев, живину, ситнију стоку. У местима крај ауто-путева краду шахтове и делове заштитне ограде. Крај пруга краду контактну мрежу. Краде се чак и уље из трафостаница! Пре пет година село Бољковци код Такова било је апсолутни рекордер у лоповлуку – од 200 становника, четрдесетак је имало досије!
Кад је у питању ситна крађа, у овом Тужилаштву објашњавају да се крађа сматра ситном ако вредност ствари не прелази 5.000 динара, а учинилац је покушао да прибави малу имовинску корист.
– У сваком конкретном случају цени се субјективни елемент који је постојао код учиниоца, односно да ли је ишао за тим да прибави малу имовинску корист и из којих разлога. Нпр. крађа новчаника коју учини завлачењем руке у џеп или ташну, такозвана џепна крађа, никако не испуњава обележја кривичног дела ситна крађа због елемента умишљаја. Поступање тужилаштва код ситне крађе у односу на вишеструке повратнике исто је као и у односу на оне који нису раније осуђивани. Али, уколико приликом извршења новог имовинског дела тужилаштво утврди да је учинилац претходно осуђиван за кривично дело за које је гоњен по приватној тужби, то ће ценити као отежавајућу околност – напомињу.
Новости
