MADONA NA TREPTAJ OKA

Jaz 2008.godine.
Postoje koncerti koji se više gledaju, no slušaju. Uticaj MTV na video produkciju
je silan toliko da, ako treba, izvrši i opstrukciju zvuka u korist video spota, tog
opsesnog šareniša ispred očiju sludjenih fanova. Treptaj oka nije dovoljan za
fasciniranje mladih duša željnih dobrog provoda i minorne edukacije lepotom
zvuka istih. Bitan je spektakl. Osavremenjavanje cirkuskih jahačica sa početka
prošlog stoleća, nastavilo se kroz raznorazne starlete i pevačice više no sumnjivog
kvaliteta glasa, od sredine osamdesetih pa sve do današnjih dana. Ko je ikada bio u
cirkusu, onom pravom, zna o čemu pišem. Bogatstvo samog vokala odavno je
ustuknulo pred raznoraznim miksevima, video obradama i tzv. scenskim nastupom
izvodjača. Naravno da ni izgled istih nije bio zanemarljiv, tako da u oskudno
nabacanim krpicama uspeh nije izostao, uz adekvatnu dozu upornosti i pristanka na
sve, te uz malo sreće, kako bi se iz osrednjih vokala doguralo do mega zvezda.

Madonina želja za uspehom osamdesetih godina, teško da se može meriti sa bilo
čim u vreme nadolaženja muzičkih spotova i besomučnog reklamiranja istih na
malim ekranima. Sa čeličnom željom i beskompromisnim stavovima da postane
zvezda, i pored osporavanja, njoj se posrećilo. Nizali su se milionski tiraži ploča i
odlično posećeni koncerti koji nikada nisu ličili na klasičnu svirku, pre su izgledali
kao povezani muzički spotovi u jedan dobar dokumentarni film sa odličnim
ozvučenjem, sjajnim plesačima i glamuroznom interpretatorkom koja je sve to
uklopila u nevidjeni scenski nastup. Vrhunski balet propraćen pop muzikom odisao
je perfektnim skladom profesionalnih umetnika u branši u kojoj su nastupali. Svaki
Madonin nastup je nesporno bio dogadjaj.

Montenegro, pored prelepih plaža i planinskih vrhova, ima i jednu poveću ravnu
površinu nasutu šljunkom na plaži Jaz, smeštenu nešto malo iznad Budve. Tu
površinu su poznatu učinili prvo Stounsi, a godinu dana posle, 2008.g. i gospodja
Čikoni, odnosno, po majci nazvana, Madona. Širom otvorenih očiju spektaklu je
prisustvovalo nekoliko desetina hiljada obožavalaca, muzičkih zaljubljenika, ali i
onih koji zalutaše tu, na ovaj ili onaj način. Bio je 25. septembar i sezona se
završavala. Na najefektniji mogući način. Naravno, ko god je mislio da Madonu
može videti na okolnim plažama uoči koncerta, bio je u teškoj zabludi. Njena
visost se spustila i vratila sa scene helihopterom u budvanski hotel najimućnijih
Splendid.

Naravno da Madona nije nastupala iz ljubavi prema prostorima našim, tako da je
spektakl koštao, kažu tadašnji upućenici u tokove novca, 5,3 miliona evra. Sitnica.
Sve do sada izneto nije nepoznato prosečno informisanom gradjaninu sa ovih i
sličnih prostora. Znam da znate sve što je gore navedeno, sem jedne, od
raznoraznih običnih, minornih pričica. Običnih, a opet onih koji se pamte.

Naime, jedna Biljana, sasvim obična i pristojna devojka, te godine kada je Madona
nastupala na Jazu, kao i inače nekoliko prethodnih, a i nadolazećih, godina, radila
je po restoranima i barovima na Jazu i okolini. Od restorana u kojem je tog leta
radila, do mesta gde se održavao koncert (čitaj spektakl) je svega stotinak metara,
ali su poslodavci, više i ne znam kako, odlučili da prodaju pivo i ostale alkoholne
tričarije na koncertu, tako da se i njihov štand našao u nekom ćošku prostora na
kome se odigravala vanvremenska žurka. Išlo je sve kako je išlo, kako scenski
nastup dive, tako i pivo, enormna gužva, cika, vriska i sve ono što prati takve
dogadjaje. Za Biljanu je to bilo kao i svako drugo radno veče, jer iz ugla u kojem je
bila nije mogla videti celokupnu scenu, samo delić, ali je sasvim dobro mogla čuti
Madonu. Koliko se seća, Madona je nastupila u četiri odvojena scenska dela.
Izmedju jednih od tih delova, kada je diva otišla da se na brzaka presvuče, na
desetak metara iza scene, Biljana se muvajući se ispred svog štanda i ogromne
scene, našla ispred Madone. Širom je razgoračila oči od neskrivenog iznenadjenja,
Madona je to primetila, podigla palac u znak pozdrava i požurila iza scene da se
presvuče. Biljanin iznenadjujući pogled trajao je još nekoliko trenutaka. Posle je
pričala da joj je bilo krivo što i ona nije podigla palac u znak pozdrava, mahnula ili
slično. Bio je to samo tren, možda samo delić sekunde, ali, eto, pamti se. Koncert
koji je trajao sat i četrdesetpet minuta, u Biljanino pamćenje slila se samo ta
sekunda. Da pamti i traje. Sve ostalo, gužva pre koncerta, za vreme i posle
dogadjaja, sve se zaboravi. I letnji rad po plažnim restoranima Montenegra, pre i
posle nastupa dive, sve ode niz vetar, ostaje samo ta nezabeležena i neovekovečena
sekunda u životnom prolazu jedne obične devojke i nebeske pop dive.

Da, ova priča se svela na sekund pogleda i jedan, mahinalni, pozdrav palcem,
onako usput, jedna od najmoćnijih žena na planeti uputila je pozdrav jednoj više
nego običnoj devojci i ostavila jedno lepo trajno sećanje istoj, po kome će svakako
pamtiti, ne taj koncert, nego sve ono što je vezano za Montenegro, Budvu, Jaz, rad
i letovanja na istima, a sve je stalo samo u jedan jedini sekund. A moglo je proći i
bez njega. Ali nije. Dva ženska bića imala su tu komunikaciju samo na tren, taj
treptaj oka i palac dive u vazduhu.

Lično, nikada nisam bio fasciniran onime što radi Madona, previše mi je meka
njena muzika, nestvarni, stripovani nastupi uz bezbroj spotova, suviše modernog
baleta za moj neukus, ali ne mogu da ne priznam da u onom svetu što ona radi
pripada vrhunskom pop žanru. A da je vhunski profesionalac to je pokazala i iz ove
male storije o pogledima izmedju nje i jedne Biljane, koja nije verovala da ću je
staviti u novine, odnosno portal.

Biti veliki i biti moćan, biti slavan i svetski popularan, a ipak imati želju pozdraviti
nepoznatu osobu na tren, taj čin je za svaki respekt. A onda se i samo trajanje slave
produžava jer, možda neko odgore i vidi sve…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/madona-na-treptaj-oka/