У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице, на 2,5 одсто и стопа на кредитне олакшице на 4,5 одсто.
„Извршни одбор наставио је да пооштрава монетарне услове, чиме се на адекватан начин реагује на појачане инфлаторне притиске, не угрожавајући притом даљи раст привредне активности“, навела је НБС у саопштењу.
Процењено је да је, у условима настављених трошковних притисака, као и раста увозне инфлације, потребно наставити са пооштравањем домаћих монетарних услова. НБС ће на тај начин, како је указано, допринети да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и да се до краја периода пројекције врати у границе дозвољеног одступања од циља.
Такође, на овај начин утиче се и на ограничавање секундарних ефеката раста цена хране и енергената на остале цене преко инфлационих очекивања.
НБС од октобра прошле године постепено, али континуирано пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту. Поред повећања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, централна банка ценовној стабилности у средњем року доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, кроз ограничавање ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене.
Приликом доношења одлуке о повећању референтне каматне стопе Извршни одбор је имао у виду да су геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини утицали на кретање светских цена енергената и примарних производа у првој половини ове године на највишим нивоима, што је за последицу имало даљи раст глобалне инфлације.
Знатан раст цена енергената на светском тржишту и релативно висока увозна инфлација, уз ефекте суше на домаћем тржишту и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има наставак раста инфлације у Србији, истакла је НБС.
Међугодишња инфлација у Србији је у јулу износила 12,8 одсто, од чега је око 70 одсто доприноса и даље последица раста цена хране и енергената.
Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) која је у јулу износила 7,5 одсто међугодишње, при чему је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
„Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља“, навела је НБС.
Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће, по оцени НБС, досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили расту цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.
НБС
