понедељак, јул 15, 2024
Početna » „ОБИЛНЕ ПАДАВИНЕ СУ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ“: Стручњак УПОЗОРАВА, будите на ОПРЕЗУ СЛЕДЕЋЕ СЕДМИЦЕ, ево шта нас ЧЕKА

„ОБИЛНЕ ПАДАВИНЕ СУ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ“: Стручњак УПОЗОРАВА, будите на ОПРЕЗУ СЛЕДЕЋЕ СЕДМИЦЕ, ево шта нас ЧЕKА

Указује и да су обимне падавине наша будућност и да стручна јавност годинама упозорава на то када се видело да су ефекти климатских промена веома драстични

Дејан Владиковић, хидрометеоролог РХМЗ, каже за РТС да су обилне падавине будућност Србије. Напомиње да ће неколико наредних дана без кише утицати да се ситуација потпуно смири. Међутим, упозорава и на опрез наредне седмице, јер стиже јак циклон из Италије. Ратко Ристић, професор Шумарског факултета, истиче да на територији Србије има 11.500 бујичних токова и да је практично угрожена читава територија јужно од Саве и Дунава где год је брдско-планински рељеф.



– На свим дотоцима, ту пре свега мислим на Тамнаву и Kолубару с осталим притокама, водостаји су сада у опадању. Једино је на доњем току Kолубаре при ушћу код Обреновца, ту имамо још подоста, водостај који ће проћи без проблема – наводи хидрометеоролог Владиковић за РТС и додаје да ћемо имати неколико наредних дана стабилних, без кише и с порастом температуре, што ће утицати да се потпуно смири ситуација.

Упозорење: Стиже циклон из Италије

Међутим, Владиковић упозорава да следеће недеље морамо бити опрезни, јер поново иде јак циклон из Италије оним истим пределима као и ових дана.

– Ићи ће мало јужније преко Тиренског мора и преко Барија. Значи ухватиће тај јужни део. Биће изложена Албанија, Грчка и само по ободу постоји могућност, ми ћемо то пратити за слив Јужне Мораве код нас. Тако да од среде, свако поподне, постоји могућност за пљускове с умереном количином – наводи он.

Прети ли водостај из Хрватске и БиХ?

Што се тиче осталих водотокова, истиче да је узводно била веома лоша ситуација у Хрватској на реци Kупи и Kорани и у западној Босни на Уни и Сани и проглашена су ванредна стања.

– Велика количина иде ка нама, али има простора у реци Сави, код Шапца је данас превазиђена редовна и остаће изнад редовне неких 30 центиметара, неће ићи ка ванредној одбрани. Због падавина у западној Мађарској, Словачкој и Чешкој стиже пораст у Дунав, али ништа алармантно. Само ће код Новог Сада имати изнад границе редовне одбране од поплава – објаснио је хидрометеоролог.

Указује и да су обимне падавине наша будућност и да стручна јавност годинама упозорава на то када се видело да су ефекти климатских промена веома драстични.

Бујични токови у Србији

– Имамо 11.500 бујичних токова на територији Србије. На територији Београда има 200 тих бујичних токова. И широм Србије могу да се десе бујичне поплаве, које су иначе природне катастрофе и ми сваке године нажалост имамо по нешто – упозорава професор Ратко Ристић.

Додаје и да сада није било неких већих проблема, сем изливања кишне канализације на територији Новог Сада и у Kоцељеви. Међутим, наводи да традиционално имамо неке ризичне сливове, као што су реке Јадар, Топчидерске реке, Kолубаре.

Решења

Постоје, каже Ристић, краткорочна и дугорочна решења и треба да будемо стално суочени с ризиком од поплава.

– Сваке године треба да се трудимо да све регулације и сва корита водотока кроз насељена места буду апсолутно чисти. Да се у приобаљу не одлаже ђубре и да с не допусти било илегална, било легална градња, јер сви ти објекти могу да спречавају нормално отицање воде – наводи професор.

Истиче да смо као систем заказали у уређењу брдско-планинских сливова који су најкритичнији и да би ту требало да се бавимо интензивним пошумљавањем, терасирањем терена, применом противерозивних мера. Указује и да у градовима који се шире имамо више асфалта и нема упијања, па сва вода отиче и утиче у канализационе система.

– Ту је једини лек да се повећа пречник цеви којима се евакуише та вода што захтева врло скупе и обимне грађевинске радове – наводи Ристић и процењује да су Србији на годишњем нивоу, што се тиче бујичних токова, неопходна улагања од 40 до 50 милиона евра.

– Требало би акценат ставити на те биотехничке и биолошке мере у вршним деловима сливова. Такође, треба апеловати и на локалне самоуправе да раде свој део посла. Да имају ажурне, оперативне за одбрану од поплава на водотоковима другог реда и покушају да инсталирају системе за рано обавештавање – наглашава професор за РТС.



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept