Била је једна од најлепших девојчица, девојака, један прекрасан изданак лепшег пола. Свакако да не спадам у некомуникативне типове, две трећине живота сам оставио иза себе, са свим оним страховима, чежњама и надама које се, понекад, као гумицом избришу.
Разочарења и да не наводим. Све што је од Бога дато, девојчурак са именом Сања је имала. На себи и у себи. Kао школски другови, јако добро смо се познавали, те сем неспорне лепоте, Сања је била велики другар (намерно је написано у мушком лицу), била је углавном тиха, мада је и те како умела да затрепери ако јој нешто није било по вољи.
Сања
Уписали смо исти факултет средином осамдесетих година прошлог столећа, онај масовни. Истина, она се ту није много забавила, али је оставила трага у једној песми писану за њу и о њој. Београдски бенд Алиса је 1985. године објавио свој деби албум простог назива Алиса. На поменутом носачу звука ударни хит је била нумера Сања, иста месецима није силазила са топ листа, како радијских, тако и телевизијских емисија.
Поента је у томе што је бенд недељама уназад, пре издања албума, као демо снимак, преко радио таласа, ушао у уши обичним љубитељима музике. Бенд је једноставно „развалио“ са поменутом нумером. И није истина, као што је наведено на wикипедији да је бенд био популаран само у Србиији и БиХ, сигурно знам да је и у осталим деловима тадашње нам домовине, Сања била хит, а сам бенд и те како радо слушан. Kао што Дунав не припада само Србији, ветар и маслачак локалним брдима, тако и нумера која је Алису те године заковала на трон са најпопуларнијом поп песмом, припада свима.
Kомплетан материјал за деби албум урадио је Јован Стојиљковић, тако и текст за нумеру Сања. Знали смо о коме се ради, уживали смо и у музици, а поготово у тексту. Можда изгледа смешно, али да није било Сање, питање је у ком смеру би ишла каријера бенда, јер у каснијем добу стваралаштва ниједна, баш ниједна, нумера није достигла популарност Сање. Наравно да је ту било одличних и радо слушаних нумера, сасвим пристојних албума, али ниједан на себи није имао такав мега хит као поменути дебитански албум.
Удружење музичара џез, забавне и рок музике Србије 26.10.2022. године доделило је годишње награде Годум. За најемитованију поп нумеру по СОKОЈ-у проглашена је песма Сања од Алисе. Једноставно, нумера траје и дан данас, одржале су је све оне безимене љубави које су се распламсавале уз велики хит, сва сећања која су Дунавом пловила деценијама, као и сви они маслачци ношени ветром, побуна против малограђанских манира и лажних идеала.
Сам бенд Алиса је један сјајан клупски бенд, а сагледавши њихову укупну каријеру може се рећи да су радо били слушани и од поклоника рока, слушљиви од стране оних који су преферирали ка фолку, а увек топло примљени од стране поп критичара. Но, никада, као на почетку каријере, када нису имали иза себе ниједан албум, нису били толико популарни као те 1985. године.
Наша Сања је свакако знала бит нумере, али реално никада није томе придавала посебан значај, а, признаћете, није мала ствар бити опеван на албуму који је продат у скоро преко 100.000 примерака. Толико ни сада у овим наштелованим прегледима преко јутјуба умишљене домаће поп звездице не могу досегнути. Могу само сањати.
Наше Сање већ више од деценије нема. Негде високо у облацима, можда, понекад се тихо насмеши својим крупним црним очима, савршеном лепотом и нежном скромношћу. Да сећа на нас. Била је увек са нама, сад смо и ми са њом, у мислима и у песми занавек.
Да, и нема чудеса, није ни Алиса била у тој земљи, нема Белог Зеца, Лудог Шеширџије, али има једна суза за све Сање које више не ходе овом земљом, за све оне исконске лепотице које су завршиле у забораву само зато што о њима није спеван стих.
За нашу Сању Перић, ова суза је од мене.
Миодраг Марковић
