Цене услуга смештаја у Геронтолошком центру Београд од 2015. године нису мењане, кажу из ове установе, а из Удружења приватних установа социјалне заштите за смештај старих лица наводе да су цене смештаја повећане за 10 до 15 одсто у претходној години, али не у свим домовима.
Како су за Тањуг рекли из Установе Геронтолошки центар Београд цене смештаја су од 28.362 динара до 60.391 динар.
Најнижа цена смештаја је у дому ‘Вождовац’ за двокреветне и трокреветне собе за кориснике којима није потребна помоћ, док је најскупљи смештај у оквиру стационарног одељења апартманског тима у Дому ‘Бежанијска коса’, рекла је портпаролка ове установе Јелена Коца.
„Цена смештаја зависи од степена подршке, као и од врсте смештајног капацитета – једнокреветни или вишекреветни, односно собни или гарсоњерски смештај“, навела је Коца.
Како је додала, услуга се обезбеђује кроз стационарни и апартмански смештај у четири дома у Београду – Бежанијска коса, Вождовац, Карабурма и Стационар, а укупан капацитет за смештај је 1182 особе.
Она је навела и да се повећао број особа на листи чекања за пријем у домове за старе.
„Број захтева који се налазе на листи евиденције захтева за реализацију пријема је 468 од којих 130 лица одлаже почетак коришћења услуге домског смештаја, због породичне ситуације или због инсистирања на одређеном типу смештајног капацитета. На пример уколико желе искључиво двокреветну собу и одбијају могућност смештаја у трокреветну собу. Највећи број захтева је за Дом Бежанијска коса – 381 захтев“, рекла је Коца.
Како истиче, већина особа заинтересованих за смештај у домовима спада у категорију оних са вишеструким обољењима и особе које траже апартмански смештај, без додатне неге.
Такође, наставља се тренд пораста броја поднетих захтева за смештај у оквиру одељења за смештај покретних лица са дијагнозом деменције.
Процедура за смештај
Процедура за смештај, како објашњава, покреће се надлежном центру за социјални рад на месту општине где подносилац захтева живи у коме се и добија информација о неопходној документацији.
Након обраде документације, она се прослеђује установи, а комисија за пријем разматра и распоређује захтеве по радним јединицама према жељи подносиоца захтева, али узимајући у обзир и општи психофизички статус од којег зависи категоризација корисника, као и расположиве капацитете установе.
Секретар Удружења приватних установа социјалне заштите за смештај старих лица Саша Ристовић рекао је за Тањуг да су цене порасле од 10 до 15 одсто у претходној години, али не и у свим приватним домовима.
Како је рекао, у последњих 10 година порасле су за 40 одсто наводећи и да није реално да остану на истом нивоу када расту цене намирница, комуналија и радне снаге.
„На цену услуге у приватним домовима утиче и локација, капацитет собе. Највише на цену утиче степен подршке који је потребан кориснику. Када имате независног корисника који је у дом дошао зато што нема друштво, зато што је остао без супружника, када је у питању социјално измамљивање, ту је цена нижа, јер у њу спадају само основни трошкови“, објашњава он.
Цене домова за старе
Међутим, како истиче Ристовић, када је потребна додатна нега то повећава цену.
„Цене домова се крећу од 55 до 60. 000 динара, па може бити и до 1.000 или 1.200 евра. Зависи од свега онога што је потребно да се пружи неком кориснику. Ако имате непокретног корисника, корисника који је у озбиљном степену деменције, све су то додатни трошкови и додатно ангажовање радника и материјала, и наравно да то мора да подигне цену“, рекао је он.
Истиче да су увек приватни домови били нешто скупљи од државних и да није реално да се цене не подижу када је све поскупело.
Како је истакао, у приватним домовима постоје и различити видови медицинске неге као што су давање ињекција, терапије, превијање или физикална терапија и то не може да удје у редовну цену, већ је услуга скупља.
Што се тиче попуњености капацитета, Ристовић додаје да је попуњеност између 80 и 90 одсто и оцењује да је потребна боља регионална распоређеност домова.
„Велика је концентрација приватних домова у Београду у односу на остале делове Србије. Имамо делове Србије где немамо приватне домове уопште. Рашка, источна Србија, понегде постоји неки дом. Пирот нема приватни дом. Војводина је прилично добро покривена. У том смислу би требало да се шири мрежа установа социјалне заштите приватног сектора, јер смо народ који стари и постоји потреба за тим“, објашњава он.
Ристовић је рекао да Удружење нуди помоћ онима који желе да се баве овим послом, јер је важно да знају који је пут до добијања лиценце за рад.
Што се тиче документације која је потребна особама за смештај у приватне домове, каже да је поред личне потребна и медицинска документација, и истиче да заинтересовани треба да се обавезно распитају који су лиценцирани домови.
Када се изабере дом подноси се захтев за смештај, а после тога дом, уз преглед документације и разговора са корисником, доноси одлуку да ли може да пружи адекватну бригу, негу, након чега се обавља пријем.
Листе чекања
Ристовић додаје да и у приватним домовима постоје листе чекања, негде 25 и 30 људи буде на листи, а разлог је углавном јер су чули да је одређени дом квалитетан и да је услуга добра.
Удружење окупља око 70 одсто од укупног броја домова на територији целе Србије.
У Србији постоји 260 приватних домова различитих капацитета, од 10 до 15 корисника до 100 корисника, колико је максимум, додаје он.
Укупан смештајни капацитет је око 10. 500 кревета.
