Ђаци широм Србије радили су иницијалне тестове који се бодују, али не оцењују, а наставницима служе да направе пресек знања ученика, односно колико тога знају из градива од прошле године. Први утисци кажу – јако мало.
Према писању Блица, три године корона вируса, али и све последице стравичног масакра у ОШ „Владислав Рибникар“ оставиле су трага и на ђачко знање. Ђаци су овог лета имали никад дужи школски распуст, јер се управо због ове велике трагедије школска година завршила раније. У тој ситуацији нико није могао да буде концентрисан на учење, нити је то у том тренутку био приоритет, али евидентно је да наши ђаци из године у годину све мање знају.
– Мени је утисак осредњи, доста тога су заборавили, и потребно је уложити доста труда. Има доста пропуштеног градива од краја прошле године, и то је потребно уклопити у досадашње планове. Наставницима није лако, и не знају на који начин најбоље да надоместе то све што је пропуштено – каже за „Блиц“ Бранка Поповић, професорка у ЕТШ „Никола Тесла“.
Према њеним речима, деца су доста изгубила у погледу стицања знања током епидемије корона вируса.
– За време короне сажимано је градиво, радило се онлајн, то су све биле значајне отежавајуће околности које никако не би смело занемарити. Како ће, и да ли ће деца то успети да надоместе зависи од труда наставника. Оно што је евидентно јесте да је знање деце све мање и мање – објашњава Поповић за „Блиц“.
Осврнула се и на то да су деца у средњим школама, много мање заинтересована да нешто науче.
– Деца у средњим школама, дакле до 18 година, нису много мотивисани да уче. Ту ни родитељи не могу много да ураде, све је на наставницима да ли ће успети да их мотивишу да уче. Мислим да је то генерално стање међу децом средњошколског узраста – напомиње она за „Блиц“.
– Неопходна нам је та једна недеља за обнављање градива. Деца много боље савладају градиво уз нашу помоћ него када им ми дамо да они сами раде задатке. Доста пропуста је било претходних година, деца науче за оцену, али није било простора за утврђивање градива, па тако није могло ни да дође до укорењивања знања – нагласила је Поповићева.
Не знају „на којој страни света излази Сунце“
– Моји петаци су сасвим солидно урадили иницијалне тестове из биологије и географије, просечно у нивоу знања за јаку четворку, што је сасвим коректан резултат обзиром на то да су те предмете тек добили, и да им се знање базира на основу општег познавања природе и друштва из предмета који су у нижим разредима основне школе – каже један од ваљевских наставника који је од ове школске године и разредни старешина новој генерацији основаца.
Његов колега, такође наставник у основној школи, знање ђака шестог разреда на иницијалном тесту енглеског језика илуструје податком да су резултати у распону од 50 до 98 одсто тачних одговора, али истиче да је у питању „јако одељење, где је већи део ђака имао изнад 90 одсто тачних одговора“.
За разлику од њих, професори у средњим школама нису толико задовољни резултатима првих иницијалних тестова. Као пример неприпремљености износе податак теста знања географије у једној ваљевској средњој школи где је на питање „на коју страну света гледаш када Сунце излази“, чак 70 одсто одељења није знало да је тачан одговор исток.
