Средњошколци који 2024/25 школске године упишу дефицитарна трогодишња и четворогодишња занимања по дуалном моделу, могли би да у наредној школској години рачунају на 5.000 динара месечно од државе које ће добијати девет месеци.
Тај износ, по Уредби о подршци дуалном образовању, коју је усвојила Влада Србије, уплаћивала би ученицима држава преко наменског рачуна који ће им бити отворен у Поштанској штедионици.
Ђаци који се одлуче да школовање наставе по дуалном моделу добијаће и накнаде од послодаваца за учење кроз рад, а њена висина ће зависити од тога колико пута недељно имају праксу.
За сваки дан проведен на пракси, ученици би у требало да добију 70 одсто минималне цене рада по сату.
Како је Танјугу казала Руководилац службе за дуално образовање и образовне политике Привредне коморе Србије (ПКС) Александра Милићевић, до краја јуна, или почетком јула, требало би да изађе конкурс када ће се тачно знати на који начин ће се финансијски подржавати ученици, али и послодавци.
Милићевићева је нагласила да модел дуалног образовања не обавезује ученике да након завршеног школовања морају да наставе рад код одређеног послодавца, нити да враћају новац који ће добијати.
Исто тако, како каже, ни послодавци, нису у обавези да запошљавају ученике који код њих похађају праксу.
Према њеним речима, износ који би ученици добијали од послодаваца или компанија у којима имају праксу зависи од тога колико сати у једном месецу је ученик боравио на учењу кроз рад, а то зависи, како је нагласила, од образовног профила који одаберу.
„У дуалном образовању постоје трогодишњи и четворогодишњи образовни профили. Трогодишњи су они код којих се више времена проводи код послодавца, јер некако је њихова природа да припремају ученике за посао одмах након завршеног школовања, док је у четворогодишњим профилима проценат боравка у компанији нешто нижи и почиње касније, од другог или чак трећег разреда“, објаснила је она.
Милићевићева је казала и да сви ученици који се определе за дуални модел образовања, без обзира да ли је реч о профилима који су трогодишњи или четворогодишњи, имају пођеднаку могућност да се запосле након завршене средње школе, али их овај модел не спречава да наставе и даље школовање на струковним или академским студијама.
„Оно што дуално образовање доноси треба више да буде сатисфакција и родитељима и ученицима, јер заиста у дуалном моделу образовања ученици проводе велики део свог школовања у реалном радном окружењу, дакле, врло су упознати с тиме шта се дешава у индустрији, на тржишту рада, а упознати су и с тиме које им се прилике каријерно нуде даље након завршеног школовања“, рекла је Милићевић.
Према њеним речима, ученици и родитељи нису довољној мери упознати са овим моделом школовања, и зато ПКС често организује дан отворених врата која су доста посећена.
„Привреда отприлике сваке школске године понуди око 4.000 до 4.300 места за школовање по дуалном моделу образовања и готово око 80 одсто тих места буде попуњено већ у првом уписном кругу“, казала је она.
Додала је да ученици и током школовања могу да пређу са класичног школовања на дуални модел образовања уколико постоји интересовање послодаваца, односно компаније да реализује учење кроз рад за баш тај конкретан образовни профил који се учи у школи.
„Десетогодишње искуство показало је да ученици који проведу више времена код послодавца су спремнији касније за тржиште рада и послодавци нас све више извештавају да је тако, односно да је велика разлика између ученика који излазе из дуалног модела образовања и оних који излазе из класичног модела. Просто послодавци виде да су они спремнији за рад, да познају реално радно окружење, тржиште и да већ могу врло брзо, након завршеног школовања, кроз пар дана, да се укључе у редован процес рада код послодавца, без обзира о ком образовном профилу је реч“, рекла је Милићевић.
Како је нагласила, то је негде и суштина дуалног образовања, тачније да та сарадња ученика који буду одређени део школовања код послодавца на крају резултира њиховим запослењем, уколико постоји интересовање за тако нешто са обе стране.
„Наравно ни послодавац не мора да запосли ученика, нити ученик мора да остане код тог послодавца, све је на добровољној бази и негде зависи од тога како обе стране успоставе сарадњу. Према подацима из претходног периода, отприлике око 75 одсто ученика који су завршили дуални модел образовања остаје да ради у компанијама у којима су обављали учење кроз рад, што је заиста нама ветар у леђа и информација да радимо ствари како треба“, истакла је Милићевић.
Она је додала да је Уредба о финансијској подршци дуалном образовању лоцирала одређени број дефицитарних занимања, до којих је дошло на основу података о упису ученика у дуалне образовне профиле у претходне две године и на основу података Националне службе за запошљавање (НСЗ).
„Ту су у питању образовни профили који нису били уписани у потпуности у претходне две године, попут профила кувара, конобара, пекара, затим одређених профила из области машинске индустрије, из области грађевине, електротехнике… односно сви они профили за које је привреда исказивала већу потребу, а ученици мање интересовање“, рекла је она.
Милићевићева је казала и да је до сада око 16.000 ученика завршило, односно неки од њих још своје школовање завршавају у дуалном моделу за један од 83 образовна профила код 950 послодаваца који реализују овај модел образовања, као и да је за наредну школску годину 2024/ 25. око 500 послодаваца, од којих је 100 до 200 нових исказало потребу за дуалним образовањем.
Према њеним речима, дуални модел школовања је можда мало више на страни дечака, него девојчица, због како каже образовних профила који су више, део индустрије и можда су тежа занимања.
„Ми се трудимо заиста да сваке године огласимо и образовне профиле који ће и девојчицама бити интересантни, па тако је рецимо у наредној школској години у понуди и профил козметичког техничара који до сада, није било толико заступљено у дуалном образовању. Наравно, то су занимања попут кувара, попут конобара, дакле нешто што просто и девојчице могу да похађају“, објаснила је она.
Милићевићева је позвала све родитеље и ученике који ако имају неку недоумицу, да погледају сајт дуалнообразовање.рс на којем се налазе све потребне информације и о школама у којима ученици могу да похађају дуалне профиле и о самим дуалним образовним профилима, као и шта се конкретно изучава, шта ће ученик бити и зашто ће бити оспособљен након завршеног школовања, колико времена ће проводити код послодавца, а може да се види и списак послодаваца који до сада пружају подршку дуалном образовању.
ПКС је пре десетак година покренула иницијативу за увођење дуалног образовања у образовни систем Србије, а компаније које су укључене у овај модел образовања акредитоване су од ПКС.
Подаци ПКС показују и да су тренутно дефицитарна занимања у Србији у грађевинарству- вариоци, тесари, зидари, грађевински техничари, руковаоци грађевинским машинама. У текстилној индустрији – шивачи, моделари одеће, моделари обуће, механичари текслних машина, док у трговини и угоститељству недостају – продавци, месари, пекари, конобари, кувари, собарице и рецепционери. Недостају и возачи камиона и аутобуса, као и столари, бравари, алатничари, обућари, аутомеханичари, аутолимари, фарбари, водоинсталатери, затим тапетари, оператери на ЦНЦ машинама, механтроничари, машински техничари сервисери ЦНЦ машина, електричари, машинбравари, бравари монтери, металостругари, металоглодачи, ливари, а у здравству медицинске сестре.
Према подацима ПКС за школску 2024/25, послодавцима су у понуди 83 образовна профила за релизацију по дуалном моделу образовања, а то су: оператер
основних грађевинских радова, руковалац грађевинском механизацијом, полагач облога, декоратер зидних површина, аутоелектричар, електричар, електромонтер мрежа и постројења, електротехничар рачунара, техничар за администрирање рачунарских мрежа, електротехничар за електронику на возилима, техничар електронике и аутоматике, техничар информационих технологија, техничар мехатронике, као и сервисер термичких и расхладних уређаја, монтер телекомуникационих мрежа, техничар телекомуникационих технологија и електротехничар енергетике.
У понуди су и профили авио-мехатроничар, авио-техничар; авио-техничар за вазудхоплов и мотор, авио-техничар за електронску опрему ваздухоплова, авио-техничар за електро опрему ваздухоплова, бравар-заваривач, индустријски механичар, машински техничар за компјутерско конструисање, механичар моторних возила, оператер машинске обраде резањем и техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина.
Међу образовним профилима су и мехатроничар за радарске системе, мехатроничар за ракетне системе, мехатроничар за транспортне системе аеродрома, техничар за индустријску роботику, инсталатер водовода, грејања и клима уређаја, техничар грејања и климатизације, механичар грејне и расхладне технике, месар, оператер у прехрамбеној индустрији, пекар, прехрамбени техничар, виноградар-винар, пољопривредни техничар, пољопривредни техничар дигиталних технологија, руковалац пољопривредне технике, цвећар-вртлар, као и техничар хортикултуре.
У понуди су и профили техничар ваздушног саобраћаја, техничар ваздушног саобраћаја за безбедност, техничар ваздушног саобраћаја за спасавање, техничар за логистику и шпедицију, техничар за безбедност информационо-комуникационих система у ваздушном саобраћају, техничар поштанског саобраћаја и телекомуникационих услуга, техничар вуче, техничар безбедности железничког саобраћаја, али и транспортни техничар у железничком саобраћају, и наутички техничар – речни смер.
Затим возач моторних возила, техничар друмског саобраћаја, модни или индустријски кројач, техничар моделар одеће, механичар текстилних машина, обућар, галантериста коже, конобар, кувар, посластичар; трговац, хотелијерско-ресторатерски техничар, туристички, трговински и кулинарски техничар, оператер за израду намештаја, техничар за обликовање намештаја и ентеријера,столар, тапетар-декоратер, као и техничар за дигиталну графику и интернет обликовање и техничар за полимере, затим пластичар,техничар штампе, израђивач хемијских производа, техничар за оперативну форензику, козметички техничар и техничар дизајна графике.
Извор: Танјуг
