Уговор о доживотном издржавању представља правни споразум у којем се једна страна обавезује да издржава другу до краја живота у замену за пренос права својине на одређеним стварима или правима након смрти примаоца издржавања.
Овај уговор је регулисан одредбама Закона о наслеђивању Републике Србије који прецизира права и обавезе које произилазе из таквог аранжмана.
Када лице потпише уговор о доживотном издржавању са трећим лицем, правни ефекти таквог уговора могу бити значајни, нарочито у погледу права својине на непокретностима. Једно од кључних питања које се често поставља јесте – да ли супружник даваоца издржавања има право на удео у непокретности стеченој по основу оваквог уговора, посебно ако је издржавање трајало током брака.
“Такође, важно је размотрити утицај времена склапања уговора – да ли је он закључен пре или након ступања у брак – и да ли се таква непокретност по закону сматра заједничком имовином стеченом у браку”, објашњавају правници адвокатске канцеларије Стојковић Адвокати.
По закону, уговор о доживотном издржавању мора бити формализован у форми јавнобележнички потврђене исправе.
“Нотар има обавезу да учеснике уговора упозори на правне последице, укључујући чињеницу да имовина предата по овом уговору не улази у заоставштину примаоца издржавања. Непридржавање ових процедуралних захтева може довести до ништавости уговора”, наводе адвокати.
Они даље кажу да је породичним законом дефинисано да имовина стечена радом супружника током брака представља њихову заједничку имовину.
“Међутим, интересантно је да у случају имовине стечене кроз уговор о доживотном издржавању супружник даваоца издржавања такође има право на удео. Ово право је значајно јер се признаје без обзира на то да ли је уговор склопљен пре или током брака. При потписивању уговора о доживотном издржавању важно је размотрити све правне последице, посебно у смислу имовинских односа са супружником. Препоручује се консултација са стручњаком за породично право како би се осигурало да су сва права и обавезе јасно дефинисане и разумљиве обема странама уговора”, саветују наши саговорници.
У ситуацијама када је уговор о доживотном издржавању потписан и извршен током трајања брака, закон препознаје права супружника даваоца издржавања на део имовине стечене кроз овај уговор.
Према Породичном закону Републике Србије, имовина добијена кроз двострано обавезујући и теретни уговор о доживотном издржавању не искључује се аутоматски из заједничке имовине супружника, чак и ако је уговор закључен пре брака.
“Стога, супружник даваоца издржавања има легитимно право на удео у непокретности стеченој овим путем, чија ће величина зависити од времена закључења уговора у односу на датум ступања у брак. Ово право је потврђено кроз праксу и интерпретацију релевантних законских одредби, чиме се осигурава заштита права супружника унутар законских оквира имовинских односа у породици”, закључују из адвокатске канцеларије Стојковић Адвокати.
Када је реч о пореским обавезама које има давалац издржавања на основу уговора о доживотном издржавању, оне настају тек када су испуњени сви услови из уговора.
То значи да је давалац издржавања стекао право на непокретност и да је у обавези да у року од 30 дана од дана смрти примаоца издржавања преда пореску пријаву за порез на пренос апсолутних права пореском органу – организационој јединици надлежној за територију на којој се налази непокретност, као и пореску пријаву за порез на имовину пореском органу јединице локалне самоуправе.
Бизнис.рс
