Изнајмљивање станова на дан, хостелима и апартманима постаје све популарнија опција смештаја међу туристима у Србији. Ова врста изнајмљивања, позната као „стан на дан“, пружа бројне предности у односу на традиционални месечни закуп. Према упућенима, зарада од изнајмљивања стана на дан може бити између 10 и 20 одсто већа у поређењу са месечним закупом. На пример, за 17 дана изнајмљивања стана по цени од 50 евра дневно, могуће је зарадити између 350 и 400 евра.
Станодавци који се баве изнајмљивањем станова на дан имају одређене обавезе. Оне укључују категоризацију станова, плаћање пореза и пријављивање туриста Министарству унутрашњих послова. Kршење ових обавеза може резултирати новчаним казнама које досежу чак до 800.000 динара, а надзор врше туристички и порески инспектори.
Поступак категоризације представља први корак ка добијању дозволе за издавање стана на дан.
Наиме, сврха овог поступка је доношење решења којим се угоститељски објекти разврставају у одређену категорију у складу са законском регулативом о туризму.
Захтев за одређивање категорије – кућа, апартман, соба или сеоског туристичког
домаћинства подноси се за сваки објекат појединачно.
Иако је изнајмљивање станова на дан током пандемије корона вируса привремено замрло, данас је ова врста посла поново прилично раширена. Постала је уносан бизнис за власнике некретнина који их изнајмљују на овај начин. Станодавци се често одлучују за изнајмљивање станова на дан уместо месечног закупа, углавном због веће финансијске добити.
Да би се озбиљно бавили изнајмљивањем станова на дан, станодавци морају платити порез и сносити трошкове текућег и инвестиционог одржавања. Такође, потребно је плаћати одређене платформе на којима се рекламира смештај. Постоје и обавезе према Управи за спречавање прања новца, као и обавеза издавања фискалног рачуна за коришћење услуге.
Изнајмљивање станова на дан омогућава већу зараду у поређењу са месечним закупом. На пример, уколико изнајмљујете некретнину по цени од 50 евра дневно, остаје вам отприлике 25,5 или 26 евра дневно. У просеку, некретнина се изнајмљује 60 одсто времена, што значи да остварујете приход од 350 до 400 евра за 17 дана. У поређењу са месечним закупом, зарада је већа за 10 до 20 одсто, али је уједно и захтевнија због већег ангажмана власника.
Цене смештаја варирају у зависности од локације, броја гостију и квалитета смештаја. Смештај може бити приступачан, по цени од око 2.000 динара по кревету за скромнији смештај, или луксузан, где се цене пењу и до 35 евра дневно.
Министарство туризма је 2019. године покренуло централни информациони систем, Е-туриста, који омогућава пружаоцима услуга да сами пријављују госте и воде евиденцију. Ово омогућава пружаоцима услуга да не морају радити преко посредника, већ самостално воде књигу гостију и пријављују их.
Према Закону о порезу на доходак грађана и Закону о туризму, приходи од угоститељских услуга обухватају приходе које физичка лица остварују пружајући услуге у угоститељским објектима домаће радиности и сеоским туристичким домаћинствима. Опорезиви приход за календарску годину износи 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици у години претходној години за коју се утврђује порез, помножен бројем појединачних лежајева и одговарајућим коефицијентом према категорији туристичког места. Угоститељски објекти домаће радиности обухватају куће, апартмане, собе или друге објекте у којима се обавља угоститељска делатност у складу са Законом о туризму.
Економија
