Професор на катедри за биологију овог факултета Јевросима Стевановић рекла је за Танјуг да за разлику од уобичајеног представљања пчелињих производа као свемогућих, производа који лече све, треба бити умерен.
„Ипак ћемо овде бити умерени и држати се научно утврђених резултата. Циљ је да се направи разлика између фамозних ефеката који се свуда промовишу и онога што је заиста доказано, а тога има. Јако је битно да се истакне оно што је стварно утврђено научним експериментима од онога што се прича, и што може више да наштети. Конзументи могу да очекују фамозне ефекте, и буду разочарани када их не постигну“, рекла је Стевановић.
На питање који то производи имају научно доказано дејство, Стевановић је рекла да је данашња трибина посвећена примарно меду, за који заиста постоји регистрован медицински препарат.
„Прво ћемо причати о меду и пре свега о његовим ефектима који су доказани у лечењу рана и опекотина и свих врста оштећења на кожи. Мед је ефикасан и против бактерија које су резистентне на остале лекове, зато је јако битно тај део ставити у фокус, а затим ће бити речи о прополису, пчелињем отрову, млечу и полену“, објаснила је Стевановић.
Када је реч о веровању да су пчелињи производи најбољи за постизање високе отпорности организма, односно доброг или побољшање имунитета, Стевановић каже да има доказа да утичу на побољшање имунтета, али да их лекар не може преписати као лек.
„То су помоћна лековита средства, и уопште апитерапија, терапија пчелињим производима је комплементарна грана медицине, можда чак да кажем, то је комплементарна терапија уз конвценционалну терапију“, објаснила је Стевановић.
Како се увек поставља питање да ли је мед који производе градске пчеле лошијег квалитета од меда који производе пчеле које су на испаши у руралној средини, планинској и слично, Стевановић одговара да је квалитет меда исти, независно од тога где пчела пасе.
„Пчела производи мед за своје потомство, опстанак свог друштва и опстанак врсте и она има механизме којим све загађиваче из природе, а они су углавном растворљиви у мастима, липофилни, потискује у масно ткиво и самим тим краће живи. Али, мед остаје слободан од штетних материја, тако да и у граду добијамо, баш на нашем пчелињаку, исправан мед. А који је мед најбољи? Онај који је прави, који су створиле пчеле и коме ни на који начин човек ништа није додао, него је искључиво 100 одсто производ пчеле“, рекла је Стевановић.
Мед лошијег квалитета настаје интервенцијом човека, додала је, некада и пре него што се добије мед, интервенише у пчелињој кошници.
„Јако су битни поступци пчелара, али свакако су још гори они које човек након одузимања меда чини, а некад чак и комплетно створи мед, направи вештачки мед. Говорили смо пуно о томе стално, и председник СПОС инсистира на борби против фалсификата“, рекла је Стевановић.
Осим ове трибине данас је одржана и трибина на којој је представљено детаљно функционисање и структура једне кошнице, затим шта су и како настају мед и други пчелињи производи, а предавање је одржао др Марко Ристанић.
Трибине су организоване у оквиру пројекта „Заговарање измене преосталих прописа неприлагођених прописима ЕУ у сектору пчеларства, уз учешће широког фронта заинтересованих пчелара и грађана“ који финансира Европска унија.
