На трговима и у ресторанима широм Србије сваког 13. јануара окупљају се људи – чекају Нову годину по јулијанском календару. Понегде се уз музику заврти и во на ражњу.
Званични календар у Србији је грегоријански и 2023. година је „стигла“ пре 13 дана.
А то је само почетак размимоилажења.
Многи научници сматрају да је „прави“ календар онај који је 1924. израдио српски научник Милутин Миланковић. Људи окренути традицији време мере у складу са „календаром Светог Саве“ и прославили су долазак 7528. године.
„По старом српском календару, данас је 7528. година. По њему је нова година почињала у месецу који данас зовемо април и имала је само два годишња доба: лето и зиму“, објашњава Антонић.
Овај календар за прву годину узима крај библијског потопа и сличан је византијском календару који је коришћен у Источном Римском царству.
„Кад сунце у подне 2. биљара (априла) пређе преко Пећке патријаршије почиње Ново лето 7528. по српском календару Светога Саве“, изјавио је недавно за Новости протођакон Љубомир Ранковић.
Српски календар Светога Саве био је, каже он, симболом за време свих српских држава и Српске православне цркве, све до 1881. године и потписивања такозване „Тајне конвенције“ између Аустроугарског царства и Србије, на основу које се Србија обавезала да ће да уведе јулијански као званични календар Србије и СПЦ.
А како ће паланчани вечерас дочекати Српску нову годину послушајте у анкети.