„Европско тржиште половних аутомобила далеко је од транспарентног, будући да многи аутомобили имају пређену километражу и скривене штете. Иако се ситуација разликује од земље до земље, сваке године купци широм континента губе милионе евра због превараната“, наводи се у истраживању.
Како пише, 5,3 одсто свих возила проверених на царВертицал у Србији имало је враћену километражу.
Просечна преправка бројача километара код аутомобила у земљи износи 77.086 км.
Што се тиче саобраћајних несрећа, 37,9 одсто аутомобила у Србији има мање или веће штете, а просечна вредност штете износи 3.750 евра.
Наводи се да у Србију стиже 79,2 одсто аутомобила из других земаља, а да просечна старост возила проверених на carVertical износи 9,4 године, што значи да су такви аутомобили већ изгубили значајан део своје вредности и могу привући преваранте да промене бројач километара и подигну цену.
Румунији се налази на 21. месту овог истраживања, где 7,8 одсто аутомобила има враћену километражу и 59,1 одсто има штету. Међутим, удео увезених возила је мањи.
Хрватска је на 15. месту, са 3,5 одсто враћених километара и 57,1 одсто возила са штетама.
Западна тржишта и скандинавске земље су транспарентније.
Најтранспарентнија земља према истраживању је Велика Британија, а будући да Британци нису заинтересовани за доминацију леворуких аутомобила на континенталној Европи, стопа увоза је веома ниска (2,2 одсто), што је директно у вези са мањим бројем превара на тржишту половних аутомобила.
У Великој Британији 2,7 одсто аутомобила има преправљен бројач километара, у Немачкој 3,4 одсто, Швајцарској 2,4 одсто, а у Данској 4,1 одсто.
Најгора ситуација је у Украјини, где је 8,5 одсто аутомобила имало преправљен бројач километара, а 49,7 одсто је имало штету.
Међутим, Украјина има један од највиших нивоа увоза у Европи 82,4 одсто.
